Neverbalna komunikacija – kako sve ostavljamo utisak na druge

Pre no što dođemo u priliku da progovorimo, drugoj strani u komunikaciji smo poslali niz poruka a da toga možda nismo ni svesni. Prvi utisak o osobi se stiče u prvih 20 sekundi kontakta. Na osnovu gestova, odeće i drugih oblika neverbalne komunikacije moguće otkriti da li je neko nervozan, samozadovoljan emotivni manipulator ili da ne govori istinu. Ukoliko ste ostavili loš utisak biće vam potrebno najmanje sat vremena da ga popravite putem verbalne komunikacije.

Šta je neverbalna komunikacija?

Neverbalna komunikacija se deli u osam kategorija ili tipova: prostor, vreme, fizičke karakteristike, pokreti tela, paralingvističke komponente govora (kao što su gestovi, intonacija, pauze, brzina govora, oklevanje u govoru…), predmeti i okruženje.

U savremenom poimanju neverbalne komunikacije akcenat je pre svega na načinu govora, tonu, izrazu lica, položaju tela, gestovima, mimici, odstojanju od sagovornika i slično. Međutim, Bufonova čuvena rečenica Le style est l’homme meme (Čovek je stil) davno je prevazišla samo način govora, vokabular, mimiku i gestikulaciju kao odrednice stila tj. utiska koji ostavljamo na druge. Tako ljudi sa posebnom pažnjom biraju odeću koju nose. Odela su, primera radi, uobičajen izbor za poslovni sastanak. Kvalitetne muške majice, ležernog stila i neobičnih dezena uz farmerke ukazuju na opušteniju osobu. Udružena sa mimikom, raznim gestovima i položajem tela i odeća može biti značajan deo neverbalne komunikacije.

Gestovi kao vid neverbalne komunikacije

Prema Andresenu, postoje tri glavne vrste gestova: adapteri, amblemi i ilustratori. Svaki od ovih tipova mogu nam mnogo pomoći da pročitamo sagovornika i pre nego što progovori. Adapteri su pokreti dodirivanja koji ukazuju na unutrašnja stanja koja su tipično povezana sa uzbuđenjem ili anksioznošću. Mogu biti usmereni prema sebi, objektima ili drugima.

Kliktanje olovkom, češkanje, lomljenje prstiju

U redovnim socijalnim situacijama adapteri nastaju zbog nelagode, anksioznosti ili opšteg osećaja da ne kontrolišemo svoju okolinu. Mnogi od nas podsvesno klikaju olovke, odmahuju nogama ili se uključuju u druge adaptere tokom predavanja, sastanaka ili dok čekaju kao način da se nešto učini sa prekomernom energijom.

Često ljudi nisu svesni gestova koje koriste i primete ih tek recimo kada gledaju snimak nekog svog javnog nastupa poput predavanja, izlaganja na ispitu ili slično. U situacijama javnog nastupa, ljudi najčešće koriste adaptere usmerene na sebe ili na objekte. Uobičajena ponašanja poput češkanja, uvrtanja pramena kose, lomljenja prstiju smatraju se gestovima samoprilagođavanja. Neki samoprilagođavači se manifestuju iznutra, kao kašalj ili zvuk čišćenja grla. Drugi ljudi više preferiraju spoljašnje objekte poput spajalica koje deformišu dok govore.

Mobilni telefoni kao adapteri

Ovakvi gestovi mogu ukazivati ne samo na nesigurnost i nervozu već i na dosadu. Na primer, kada se osoba preko puta vas igra slamčicom u svom piću to može biti znak da joj nije previše interesantno ono o čemu govorite. Pametni telefoni postali su uobičajeni adapteri, jer ljudi mogu petljati po telefonima kako bi ublažili dosadu ili nervozu. Gestovi ilustratori su najuobičajeniji i koriste se da ilustruju verbalnu poruku koju prate.

Na primer, pokretom ruke se pokazuje oblik ili veličina predmeta o kome se govori. Za razliku od prethodnih gestova, ilustratori nemaju sopstveno značenje van verbalne komunikacije (ne ukazuju na neko stanje osobe). Oni prosto nevoljno izađu iz nas dok govorimo. Nevoljni su, ali mogu varirati po učestalosti ii intenzitetu. Iako ih nikada nismo učili oni su sastavni deo naše ličnosti. Na primer, kada opisujete neku osobu reči ćete da ona mnogo gestikulira dok govori ili kad se šali. Čak i kada pričamo telefonom mi nesvesno gestikuliramo kao da je sagovornik ispred nas.

Odeća kao sredstvo neverbalne komunikacije

U našem narodu se oduvek govorilo da odelo ne čini čoveka ali se isto tako poznato je kroz istoriju način odevanja bio znak pripadnosti određenom staležu, znak statusa, uspeha, bogatstva, društvenog ugleda. Odevanje je prvi korak u neverbalnoj komunikaciji sa okolinom, jer ne predstavlja samo našu spoljašnjost već oslikava i naš unutrašnji svet.

Kada ljudi razmišljaju o govoru tela, često pomisle na podsvesne znake kao što su prekrštene ruke, raširene zenice i lažni osmesi. Ali, vrsta odeće koju osoba nosi takođe može poslužiti kao oblik govora tela. Ljudi često koriste odeću da označe svoju starost, pol, političke stavove i ekonomsku klasu.

Kako sudimo o ljudima na osnovu izgleda

Da li ste ikada sudili o osobi isključivo na osnovu njenog izgleda? Sigurno je da jeste čak i ako toga niste bili svesni. Čak i pre no što čujete nečiju boju glasa, pre no što saznate bilo šta o toj osobi donećete neke zaključke na osnovu njene odeće. Obično očekujemo da se određeni ljudi oblače na određeni način pre no što saznamo bilo šta o njihovim ličnim kvalitetima i osobinama.

Ukoliko ste ikada išli na razgovor za posao sigurno ste obratili posebnu pažnju na to kako ćete se obući. Zašto? Želeli ste da ostavite najbolji utisak i to onakav kakav mislite da poslodavac očekuje od savršenog kandidata. Zapravo, pametni ljudi će se uvek potruditi da se obuku i doteraju što najbolje mogu kako bi ostavili dobar utisak pre nego što im na razgovoru za posao bude postavljeno ijedno pitanje.

Zaključak: Prvi utisak je veoma važan, a odeća uz govor tela predstavlja bitan faktor oblikovanja prve impresije o pojedincu. Da li biste verovali lekaru u prljavom lekarskom mantilu? Prosto imamo određena očekivanja vezana za pojedina zanimanja. Kao što očekujemo da lekar, medicinska sestra budu besprekorno čisti, isto tako dozvoljavamo i doživljavamo kao normalno da slikar bude zamazan bojama.

Tinejdžeri neverbalno komuniciraju odećom

Tinejdžeri prihvataju odeću kao oblik neverbalne komunikacije. Oni vole da se oblače drugačije da bi stavili akcenat na svoju nezavisnost, ali istovremeno se mogu oblačiti i slično. Pre pedesetih godina, tinejdžeri i adolescencti često su se oblačili u male odrasle osobe. Ali, to se promenilo kada su tinejdžeri ’50 -ih počeli da nose farmerke, majice i suknje u gloh kako bi odraslima pokazali svoju pobunu protiv tradicionalnog stila odevanja.

Za tinejdžere koji su nosili odeću živih boja tokom 60-ih godina automatski se verovalo da su deca cveća, bez obzira na njihov politički i društveni stav. Tinejdžeri vole da se oblače drugačije od starijih da bi potvrdili  svoju nezavisnost i pobunili se protiv autoriteta. Mnogo puta je odeća pokušaj da izraze da imaju različite stavove o politici, društvu i kulturi.

Kada se oblačite, uvek imajte na umu da vaša odeća može biti prvi utisak koji će drugi ljudi dobiti o vama bez obzira da li je taj utisak tačan ili pogrešan.

Političari neverbalno komuniciraju putem odeće

Političare obično viđamo u odelima i sa kravatom. To je izgled koji njihovo zanimanje nalaže. Odelo osobi daje ozbiljnost i dostojanstvo neophodno na visokim položajima.

Međutim, kada političar želi da pošalje poruku (obratite pažnju-neverbalna komunikacija) da je uz narod i deo naroda on će se potruditi da se pojavi u odeći koju svakodnevno nosi običan svet, na primer, farmerice i košulja.

Kosa kao oblik neverbalne komunikacije

Sve pojavno na jednoj osobi komunicira na neki način sa okolinom. Kosa je kroz istoriju ljudske civilizacije uvek imala jak simbolički karakter, kako ženska tako i muška. Zdrava, jaka, sjajna kosa je šalje signal okolini da ste zdrava osoba koja vodi računa o svom telu.

Oblik frizure, boja kose, dužina, usklađenost sa vladajućim modnim trendom i slično, govore o ženi neverbalno mnogo toga. Sa druge strane oštećena, izgorela kosa, izbledele boje i neuredne frizure jasno govore da je to njena vlasnica osoba koja ne polaže mnogo na svoj izgled.

Svakako biste radije zaposlili osobu sjajne mirišljave kose čija boja blista, a uvojci živahno igraju pri svakom pokretu. Nažalost, današnji modni trendovi i način života stavljaju težak zadatak pred ženu da očuva zdravlje i sjaj kose. Zbog toga su pakovanja koja pomažu kosi jedan od najprodavanijih preparata za negu kose. Ona dubinski hrane i hidriraju kosu isušenu lošim spoljašnjim uticajima, ali i lošim navikama u nezi kose.

Neverbalna komunikacija u savremenom društvu

Neverbalne poruke koje šaljemo okolini su mnogo brojnije i sveobuhvatnije nego što bismo i pretpostavili. Automobil, tip mobilnog telefona, marka patika, cipela, torbe su parametri koji u savremenom društvu određuju pojedinca. Čini se da je najnoviji Iphone zlatna kartica koja vrata povlašćenog društva bolje od doktorske disertacije.

Pojavno i opredmećeno naizgled nikada nisu imali takav primat nad moralnim, intelektualnim i suštinskim kao u novom veku koji veliča novac i potrošački mentalitet iznad svega. Da li to znači da su prave vrednosti zauvek izgubile bitku sa sjajem brendova?

Vratimo se na početak i tvrdnju da je čovek stil. Znaci neverbalne komunikacije pažljivom posmatraču će lako otkriti lažni sjaj. Isto tako nikada mu neće promaći energija, ljudska toplina i ona osobenost ličnosti koja ima šta da pruži iznutra bez obzira da li šalje prave ili pogrešne znake neverbalne komunikacije. Ukoliko dignete pogled sa Iphona i osvrnete se oko sebe sigurno ćete prepoznati osobe koje posebno sijaju. Prepoznaćete ih po vrlo diskretnim načinima neverbalne komunikacije.